До сада сам мислио да је термин "апсолутна нула" везан искључиво за теоретску физику као појам који означава најнижу (не)могућу температуру од 0° Келвина (-273,15 по Целзијусу).
Наиме, свеукупна ситуација у Србији се опасно приближава и наликује управо томе - "апсолутној нули" (0): Ових дана суочавам се са озбиљним конкурентом да овај термин пренесе из сфере физике у интердисциплинарни социо-економско-политичко...физички појам.
- готово да нема кретања (енергије, људи, саобраћаја...), живот је потпуно утихнуо - ситуација ванредна;
- температуре су веома ниске и блиске онима из физичке терминологије;
- недостају чак и идеје, предлози, креативност... то се може пронаћи искључиво на друштвеним мрежама, дакле у виртуелном простору, од стране аутора који још увек одолевају овој елементарној непогоди што нас је задесила...
Иако смо дубоко заглављени и оковани овом нулом, управо се највише уздам у ове последње- другаре са друштвених мрежа, да могу спасити ствар, скинути нам тај оков и донети промене, т.ј. дуго очекивано сунце и топлину. Ових дана су показали да је то заиста и могуће, преко друштвених мрежа су анимирани многи да помогну једни другима, да прикупе неопходну помоћ угроженима у непогоди, да дојаве о опасним местима за кретање, да упозоре на непроходне путеве и потраже помоћ за завејане, да удоме, заклоне и нахране напуштене животиње на улици...
Овакве ванредне ситуације су прави испит људскости (које нам заиста недостаје од када нас је почела погађати насловна непогода), али баш због ових другара који су друштвене мреже искористили на најхуманији начин- назирем искру која може да запали и отопи ове ледене окове на нашим кућама, аутомобилима, умовима, душама и срцима...
Нема коментара:
Постави коментар