СРЕЋНА НОВА 2012. ГОДИНА!!!
Ишчеститасмо једни другима, изљубисмо и знане и незнане, и шта сад!?
Колико смо пута то већ учинили, и колико пута безуспешно? Колико је то било искрено до сад? Чинимо ли довољно да се те жеље остваре онима којима честитамо, или чекамо да им срећу, здравље, паре... неко други донесе уместо нас?
Није ми тешко за свакога смислити посебну честитку, и за свакога нарочиту жељу. Драго ми је што у овом лудом времену има све више људи који заслужују да им се посвети нарочита пажња. Овај пут нећу се обратити никоме од вас таквих појединачно, већ свима одједном- и вама који сте такви, и вама који ћете баш такви постати!
Наравно да вам баш СВИМА желим баш СВЕ НАЈБОЉЕ, не само зато што је стигла нова година, па је као ред да се то свакоме каже... него зато што је то једини начин да се те жеље заиста и остваре. Новогодишњу, а и сваку другу честитку не сматрам нечим што се каже "реда ради", него нечим што обавезује оног ко је зажелео. Жеља без намере и спремности да се помогне у њеном остваривању- нема никакву енергију, и осуђена је да чека наредну прилику, т.ј. годину... и тако године пролазе, ми размењујемо формалне честитке, а жеље се и даље не остварују. Битније нам је како се спицанимо за "најлуђу ноћ", него да додамо ону енергију.
Хајде да једни другима поклањамо ту срећу током целе године, да нам не падне на памет да се тек у пијаној ноћи и мамурном јутру сећамо једни других. То и нису околности које гарантују нашу искреност, намеру, вољу и све што треба за озбиљну жељу да би се она остварила. Дарујмо ту енергију свих 365 дана, мало по мало, свакоме, и знанцу и незнанцу, и пријатељу и оном који ће то тек постати, и помажимо да се другима догоде лепе ствари. Уместо изјављивања честитки, питајмо друге шта им треба, како да им помогнемо, шта би их усрећило... саслушајмо их и стварајмо срећу свима којима можемо. Тако ће се таложити једна по једна остварена жеља и жељица, и створиће се погодно тло за темељ заједничке среће на којем је лако градити било шта, онда је само небо граница... Не трудите се да постанете "утицајни" онако како је то данас уобичајено да се постаје, и да вас по томе знају, него постаните познати по томе што доносите другима срећу, љубав, здравље. То је нешто због чега ће вас други одликовати највреднијим знамењем, и доделити вам звање које нема ни сам бог- за вас ће говорити да сте ЧОВЕК!
Пружа нам се изузетна прилика да управо на тај начин створимо једно боље и срећније друштво, да сви који смо "он-лајн породица" , што рече цењена блогерка, пренесемо сву ту енергију и на стварни свет око себе.
Желим нам свима да будемо добри, и да коначно постанемо и останемо ЉУДИ, а не луди!
Нема коментара:
Постави коментар