Дан рода Артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства (АРЈ за ПВД) Војске Србије

Дан рода Артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства (АРЈ за ПВД) Војске Србије

Мајка чедоморка, а држава маћеха

Јуче ископан леш бебе, а данас саслушана мајка за коју се сумња да је чедоморка. Сумња се и да јој то није први пут. Ову врсту убиства право назива "привилегованим", и за учиниоце предвиђа блаже казне јер се сматра да се чини у нарочито сложеној психолошкој ситуацији која наступа након порођаја... Да ли заиста ово стање након порођаја постоји? Да ли мајка стварно буде тако осетљиве психе после тог несумњиво интензивног искуства? И, да ли је то случај и код ове мајке?

Сви се згражавамо над њеним поступком. Заиста, тешко да се може и замислити нешто болесније и ужасније... Као што рекох, и у "нормалним" околностима, чедоморство представља "лакши" облик убиства. Међутим, живот ове жене тешко може да се назове нормалним, чак и без нарочитог упуштања у цео случај.

Ево и зашто:

1. Породица живи овде: 

фото: Новости

2. Пет година живе од 16000.- социјалне помоћи (живи са мајком, братом и троје деце);

3. Осталих троје деце узраста до 19 година НИСУ ИШЛИ И НЕ ИДУ У ШКОЛУ (која је наводно обавезна);

4. У кући у којој "живе", нема ни струје ни воде...

У таквим ненормалним околностима, не знам колико има смисла упуштати се у оцену кривице ове мајке када је све друго заказало. 

Од мајке-чедоморке, далеко је одговорнија држава и њен систем који дозвољава да неко "живи" у онаквом објекту, да не даје готово никакву помоћ социјално угроженим случајевима, да не може да обезбеди да деца похађају обавезну основну школу, и да у 21. веку неко живи без приступа струји и води!

Уместо/поред мајке, било је неопходно одмах привести надлежне из социјалних служби који су индиректно одговорни за овај злочин.

Када јој буду судили, нека добро одважу ко је "кривљи"- мајка или маћеха!

Habemus VladaRS - Имамо владу!

Потписаше коалициони споразум.

Колико принципијелна, колико јака, колико дуговечна - време ће показати. Како год, због свих нас новој влади желим да буде боља и успешнија од свих претходних,  а као главне циљеве које треба пред себе да поставе и за четири године остваре- да у Србији искорене болест, неправду и сиромаштво. "Само" то. Ако у томе не успеју, биће само једна од неуспешних влада у низу, а ако само то остваре- њихов мандат ће бити вечан.

Пуно среће у раду новој влади, и нама са њима!

50 дана "анархије" у Србији

Педесети је дан да, осим технички, немамо Владу РС и Народну скупштину.

   Овакво стање у друштву се у политичким и социолошким теоријама назива "анархија". Ова реч се најчешће употребљава у негативном контексту означавајући неуређено, хаотично стање, стање у којем су угрожене виталне вредности друштва... Кад не бих знао да исто тако изгледа и друштво у којем "влада народ" , и ја бих вероватно имао погрешну представу о "стању безвлађа".

   Као што рекох, стицајем околности, и ми смо у ситуацији да 50 дана проживљавамо некакав облик анархије. Да ли се нешто променило? Да ли је боље или горе овако? Како функционише друштво у оваквим околностима? У предизборној кампањи стекао сам утисак да бисмо без било којег од њих доживели колективну и вечну катастрофу.

   Прођоше "дани одлуке". И ништа. Прође и педесет дана комбинаторике. Опет ништа. Сви смо "и живи и здрави". Анархија у току. Све функционише, и то ништа лошије него са њиховим обећањима. Позитивно је то што се све дешава уз доста мање расхода које обећавачи имају приликом реализације својих планова. Све то би се, и независно од њихове умешаности, на крају и догодило. С обзиром на то, њихова улога се огледа само у томе да инхибирају и ретардирају природне и друштвене процесе уз немало расипање енергије и ресурса.

   Заиста, делује да су људи сада ослоњени сами на себе јер виде да од њихових "делегата" и комбинаторике нема 'леба, они на неким позицијама чувају радна места одговорнијим радом него онда када је на снази била екипа која их је устоличила. Судска власт ради све боље јер се плаше лустрације (и можда кастрације, ако баш имају озбиљније грехе из прошлости). Ја у месец дана добио три судска решења (наравно, по мене позитивна), а о томе сам у претходном друштвеном стању могао само да сањам... после првобитних осцилација, и огромног проћерданог новца у сврху одбране домаће валуте, наш динар јача из дана у дан, што је знак да се дешава нешто позитивно по нас на тржишту новца, капитала, да се у привреди нешто помера на боље.

   Почело је и лето пре неки дан, без уредбе владе, и страха од суспензивног вета. Ко би рекао!? Следе разна лепа дешавања- уметничке и спортске приредбе и представе. ТВ-преноси из Народне скупштине нису једина забава и комедија. Живот се враћа. На улици су људи насмејани јер им медији не пуне главу политиком (осим свакодневне политичке математике на коју смо постали отпорни, па то не региструјемо више), и том истом главом почињу сами да мисле и планирају, уместо да се надају да ће им неко спасити и до вечности продужити живот удељујући им по 1000€.

   Овај "период анархије" је стигао у право време. Добро ће нам доћи да мало после свега одморимо, да се саберемо и одузмемо, да се освестимо, забавимо, да преузмемо полуге управљача свог живота у своје руке, па да пуним једрима кренемо напред без обзира на договоре и рачунице оних који нам педесет дана кроје будућност.

Колико год дуго ово да потраје и како се заврши, желим нам да се добро у томе снађемо, и припремимо терен за лепшу будућност. 

                                                                    Срећно!

1st May Day, ili Mayday !?

Први мај- празник (не)рада, или није!?

Празнујемо нерадно. Неко само ова два дана, а некоме се "празник рада" с почетка деведесетих продужио до данашњих дана, па одмара пола радног века. 

Прођоше и те деведесете, прође не знам који по реду и 1. и 2. мај, и 9. март, и 5. октобар... ал' "пламене зоре" никако да нас пробуде 3. маја, 10. марта и 6. октобра, а "мирис димњака" да дозива у фабрике...

У свету се празник рада користи за демонстрације радничке класе, за скретање пажње на проблеме запослених, за тражење бољих услова рада и квалитета живота... 

1st May Day, ili Mayday !?

Празник или сигнал за узбуну!?

Код нас као да нико не примети и не брине што је у последње 4 године незапосленост порасла са 15% на 24%, а од 2000. године 900000 људи остало без посла.
Уместо тога, они који могу, организују излете, роштиљања, пикнике, камповања... Медији овоме дају значај као да је то слика задовољних радника из седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, а заправо је готово избледела сенка тога... уместо да укажу на све оно што 1. мај више није, да сигнализирају и узбуне "радничку класу" (која је, стицајем околности, више "нерадничка"). Нисам запазио да је неко јуче објавио колико је "нерадника" уместо на пикник отишло у народну кухињу по следовање. Нажалост, све је више таквих, а све је мање свести о томе.

У овој "години одлуке" ми остаје само да се надам да ће у том новом "мешању карата" доћи до позитивних промена, да ће многи незапослени већ седмомајског јутра бити много ближе "3. мају" на који чекају и по две деценије, и да ћемо сви заједно кренути "у нове радне победе". Живели, и то доживели!

Dragana: Nesvanula noc u Novom Sadu

Dragana: Nesvanula noc u Novom Sadu: Vrati se kući. Nepijan/nepijana.  Nepovređen/nepovređena, u bilo kom smislu. Sa sećanjem na lepo prošle noći a, ne na džeparenje, opijanje, ...

"Апсолутна НУЛА"

До сада сам мислио да је термин "апсолутна нула" везан искључиво за теоретску физику као појам који означава најнижу (не)могућу температуру од 0° Келвина (-273,15 по Целзијусу).

Наиме, свеукупна ситуација у Србији се опасно приближава и наликује управо томе - "апсолутној нули" (0): Ових дана суочавам се са озбиљним конкурентом да овај термин пренесе из сфере физике у интердисциплинарни социо-економско-политичко...физички појам.

- готово да нема кретања (енергије, људи, саобраћаја...), живот је потпуно утихнуо - ситуација ванредна;

- температуре су веома ниске и блиске онима из физичке терминологије;

- недостају чак и идеје, предлози, креативност... то се може пронаћи искључиво на друштвеним мрежама, дакле у виртуелном простору, од стране аутора који још увек одолевају овој елементарној непогоди што нас је задесила...

Иако смо дубоко заглављени и оковани овом нулом, управо се највише уздам у ове последње- другаре са друштвених мрежа, да могу спасити ствар, скинути нам тај оков и донети промене, т.ј. дуго очекивано сунце и топлину. Ових дана су показали да је то заиста и могуће, преко друштвених мрежа су анимирани многи да помогну једни другима, да прикупе неопходну помоћ угроженима у непогоди, да дојаве о опасним местима за кретање, да упозоре на непроходне путеве и потраже помоћ за завејане, да удоме, заклоне и нахране напуштене животиње на улици...

Овакве ванредне ситуације су прави испит људскости (које нам заиста недостаје од када нас је почела погађати насловна непогода), али баш због ових другара који су друштвене мреже искористили на најхуманији начин- назирем искру која може да запали и отопи ове ледене окове на нашим кућама, аутомобилима, умовима, душама и срцима...

До тог општег отопљења, надам се да ће доћи што пре, а најкасније када жива у термометру пређе "0" подељак.

Моја новогодишња честитка за 2012.

СРЕЋНА НОВА 2012. ГОДИНА!!!

Ишчеститасмо једни другима, изљубисмо и знане и незнане, и шта сад!?

Колико смо пута то већ учинили, и колико пута безуспешно? Колико је то било искрено до сад? Чинимо ли довољно да се те жеље остваре онима којима честитамо, или чекамо да им срећу, здравље, паре... неко други донесе уместо нас?

Није ми тешко за свакога смислити посебну честитку, и за свакога нарочиту жељу. Драго ми је што у овом лудом времену има све више људи који заслужују да им се посвети нарочита пажња. Овај пут нећу се обратити никоме од вас таквих појединачно, већ свима одједном- и вама који сте такви, и вама који ћете баш такви постати!

Наравно да вам баш СВИМА желим баш СВЕ НАЈБОЉЕ, не само зато што је стигла нова година, па је као ред да се то свакоме каже... него зато што је то једини начин да се те жеље заиста и остваре. Новогодишњу, а и сваку другу честитку не сматрам нечим што се каже "реда ради", него нечим што обавезује оног ко је зажелео. Жеља без намере и спремности да се помогне у њеном остваривању- нема никакву енергију, и осуђена је да чека наредну прилику, т.ј. годину... и тако године пролазе, ми размењујемо формалне честитке, а жеље се и даље не остварују. Битније нам је како се спицанимо за "најлуђу ноћ", него да додамо ону енергију.

Хајде да једни другима поклањамо ту срећу током целе године, да нам не падне на памет да се тек у пијаној ноћи и мамурном јутру сећамо једни других. То и нису околности које гарантују нашу искреност, намеру, вољу и све што треба за озбиљну жељу да би се она остварила. Дарујмо ту енергију свих 365 дана, мало по мало, свакоме, и знанцу и незнанцу, и пријатељу и оном који ће то тек постати, и помажимо да се другима догоде лепе ствари. Уместо изјављивања честитки, питајмо друге шта им треба, како да им помогнемо, шта би их усрећило... саслушајмо их и стварајмо срећу свима којима можемо. Тако ће се таложити једна по једна остварена жеља и жељица, и створиће се погодно тло за темељ заједничке среће на којем је лако градити било шта, онда је само небо граница... Не трудите се да постанете "утицајни" онако како је то данас уобичајено да се постаје, и да вас по томе знају, него постаните познати по томе што доносите другима срећу, љубав, здравље. То је нешто због чега ће вас други одликовати највреднијим знамењем, и доделити вам звање које нема ни сам бог- за вас ће говорити да сте ЧОВЕК!

Пружа нам се изузетна прилика да управо на тај начин створимо једно боље и срећније друштво, да сви који смо "он-лајн породица" , што рече цењена блогерка, пренесемо сву ту енергију и на стварни свет око себе.

Желим нам свима да будемо добри, и да коначно постанемо и останемо ЉУДИ, а не луди!