Из дана у дан смо сведоци како покушавамо да контрирамо тој гравитацији- да јој померимо вертикалу, да је убрзамо, успоримо... ма све што је неприродно! Онда, изненада, одустајемо од тих покушаја (којима су само људи склони од свих других врста и бића), и враћамо се "природном праву. Да ли постајемо свесни да се од судбине не може побећи, да ли смо толико сигурни да су нам циљеви узвишени толико да ће се цео свемир уротити у корист нашег узвишеног циља... или је то само хватање за сламку спаса... па шта нам бог да!?
Легитимност и природност наше припадности Европи, никада није довођена у сумњу. Зашто смо се ми увек сматрали недостојнима да се прикључимо ЕУ-јату у лету ка заједничом просперитету? Зашто се увек сматрамо слабијима? Зашто им се не наметнемо својим вредностима које су најмање једнаке њиховима? Зашто ми њих не натерамо да нас моле да их оплеменимо, развеселимо, ојачамо, продуховимо, улепшамо, забавимо...? ...све оно што ми заиста и можемо као народ!
Без обзира на цитирану изјаву,на смисао и намеру у којој је изречена, морам се сложити с мишљу и подржати је- да је то наше "природно право". Надам се да ћемо схватити снагу овог права, и коначно почети понашати се у складу са њим, не само очекивати да ће нам судбина у томе помоћи. Будимо господари своје будућности, а то се може постићи управо на тај начин- понашањем и живљењем по природном праву: искрено, са часним циљевима, хумано и достојанствено!
Нема коментара:
Постави коментар