Ако је већ по природном праву да Србија буде равноправна чланица Европске уније, зашто се и у осталим државничким пословима не понашамо у складу са тим правом!? Очекујемо ту "Европу" да нам се приближи, без да ми уложимо неки напор... можда се стварно и треба тако понашати, па нас приме кад им затребамо, односно кад постану свесни да се без нас не може!
С друге стране, "у својој кући" имамо проблем који не желимо да решавамо онако како природно право налаже. Отима нам се велики и значајан део територије, народа, културе, историје, и сваког другог богатства... а ми не се не позивамо на природно право на одбрану ових најзначајнијих вредности, него обећавамо да то право нећемо користити ни по коју цену, и тиме поручујемо да смо лак плен за освајаче било које врсте...
Кад ћемо већ једном да се сложимо, да се усредсредимо на приоритетне циљеве, да заузмемо став и одлучно га изрекнемо...? Чиме треба да нам се запрети, и која светиња да нам буде нападнута, па да почнемо да се бранимо по природном праву!? Шта чекамо?
Нема коментара:
Постави коментар