"Музички динар"...
Шта све нећу чути, и шта све неће измислити само да испросе и последњи сиротињски динар! Некада се за динар просило, радили су то они који немају ништа, којима је то једини начин да преживе. Данас се динар истерује из џепова најсиромашнијих, оних који једу у многобројним народним кухињама, који уопште не раде или раде за плату од које је немогуће прехранити се, угрејати се, школовати се... или оних који у та три "луксуза" не могу истовремено "уживати".
Како читам, ускоро ће почети да нам наплаћују "музички порез" на неке кућанске апарате који немају претерано везе са заштитом ауторских права умнетника, апарата у чијем опису баш и није репродукција, производња или клонирање нечијег уметничког дела. Тако, музички ће бити опорезовани и "модерни" фрижидери, штедњаци, шпорети, машине за прање веша... Уследиће вероватно и "музичка полиција" или "музички извршитељи" који ће надзирати ненаменску или тајну (зло)употребу наведених кућанских апарата. Нашалих се негде- нећете више моћи ни Цецу да слушате кришом из тајне коморе за дубоко замрзавање! На страну то што исти немате чиме да напуните, али има да платите за то што ваш фрижидер можда има "super-power" да вас забави и са вама подели нечије уметничко дело, или да нареже диск, или изради верну копију Марининог текста најновијег хита...
Уметност је уметност, а комерцијализација тога не доприноси истој. Ауторска права су се много удаљила од суштине, од уметности. Носачи звука не треба да буду нешто на чему ће аутор зарађивати, већ аутор тиме треба само да се рекламира, а да зарађује искључиво од свог рада , односно непосредног извођења свог дела. ТО је уметност!
Како смо ми колективно бољи у спорту и у бизнису, нарочито тенису и осталим видовима принудних извршења, не преостаје нам ништа осим да се придружимо игри, и примамо асове са државног рекета, а ритернирамо гвожђем, односно- "музичким динаром".
Нема коментара:
Постави коментар