понедељак, 19. децембар 2011.

Консолидација нације


КИМ ИЛ СУНГ: ДЕСЕТ ТАЧАКА О ВЕЛИКОЈ КОНСОЛИДАЦИЈИ ЦЕЛЕ НАЦИЈЕ ЗА УЈЕДИЊЕЊЕ ОТАЏБИНЕ - 6. април 1993.

Једнодушни захтев и воља целе наше нације је да се оконча готово полувековна историја поделе и конфронтације и да се уједини отаџбина. Интереси самосталног мирног уједињења отаџбине захтевају велико јединство целе нације, било то на Северу, на Југу земље или ван њених граница, били то комунисти или националисти, сиромашни или богати, атеисти или теисти, морају пре свега, да се удруже као чланови исте нације, независно од свих разлика, и да заједнички трасирају пут ка уједињењу отаџбине.

Они који имају снагу-снагом, који имају знање-знањем, који имају новац-новцем, речју, сви су дужни да дају свој специфични допринос уједињењу земље и процвату уједињења отаџбине, да окончају поделу нације и да пред читавим светом искажу достојанство и част 70 милиона наших сународника.

1. Путем велике консолидације целе нације формирати самосталну, мирољубиву и неутралну јединствену државу

Север и Југ треба да створе општенационалну јединствену државу, која би представљала све чланове нације из различитих слојева становништва, уз задржавање оба данас постојећа система и обе владе. Опште национална јединствена држава треба да постане конфедерација коју би сачињавале две регионалне владе на Северу и Југу, са једнаким правима. Она треба да буде самостална, мирољубива, несврстана и неутрална држава која се не би оријентисала ни на једну велику силу.

2. Ујединити се на основу љубави према нацији и духа националне самосталности.

Сви чланови наше нације везујући судбину сваког са судбином нације треба да се уједине на основу јединствене мисли да ватрено воле нацију и одбране њену самосталност, као животно важан фактор. Са поносом и достојанством наше нације треба одбацити сервилност и нихилистички однос према властитој нацији, који разједа свест о њеној самосталности.

3. Ујединити се на основу начела коегзистенције и обезбеђења заједничких интереса, просперитета и потчињавања свега великој ствари уједињења отаџбине.

Север и југ треба да признају и уважавају постојање међусобно различитих идеја, идеала и система, да не нарушавају међусобне интересе да остваре заједнички напредак и просперитет. Треба обезбедити, пре свега, интересе цена нације, стојећи изнад регионалних и класних интереса, и улагати све напоре за остварење уједињења отаџбине.

4. Ујединити се уз обуставу свих политичких полемика које подстичу раскол и конфронтацију међу сународницима.

Север и Југ не треба да теже конфронтацији нити да је подстичу, већ су дужни да прекину све врсте политичких полемика и да одустану од клевета и инсинуација. Не треба се непријатељски односити према сународницима, већ се мора удруженим снагама нације заједнички супротстављати агресији и мешању страних сила.

5. Ликвидирати опасност од напада на Север и на Југ, од победе над комунизмом и од претварања земље у црвену и успоставити узајамно поверење и заједништво.

Север и Југ не треба један другом да прете и да се нападају. Треба одустати од намере да се наметне свој систем другој страни и да се прогута друга страна.

6. Високо ценити демократију, међусобно се не одбијати због различитих политичких уверења и ићи заједно руку под руку у циљу уједињења отаџбине.

Треба омогућити слободу дискусија и активности по питањима уједињења, политичке опозиције не треба изложити репресијама, осветама, прогонима и казнама. Никога не треба оптуживати због приближавања Северу или Југу, већ се морају ослободити због зближавања и рехабилитовати сви политички затвореници којима треба омогућити да дају допринос процесу уједињења отаџбине.

7. Треба заштитити материјална и духовна богатства која припадају појединим личностима и организацијама и подстицати њихово коришћење у интересу остварења велике националне консолидације.

Не само до уједињења земље, већ и после уједињења треба признати државну, кооперативну и личну својину и штитити капитал и имовину појединих личности и организација, као и заједничке концесије са иностраним капиталом. Треба признати друштвену репутацију и квалификацију сваког човека у свим областима науке, просвете, књижевности, уметности, публицистике, штампе, здравства, фискултуре и спорта итд., и треба задржати повластице заслужним људима.

8. Постићи узајамно разумевање, поверење и заједништво целе нације преко контаката, путовања и дијалога.

Треба укинути све препреке које омогућавају контакте и путовања, омогућити свима да се посећују без икакве дискриминације. Треба осигурати различитим политичким партијама, групацијама и различитим слојевима становништва једнаку могућност да разговарају, развијати двострани и многострани дијалог.

9. Сви припадници нације на Северу и Југу земље, као и ван њених граница треба да јачају узајамну солидарност на путу ка уједињењу отаџбине.

На Северу и Југу земље, као и ван њених граница, треба подржавати све што је корисно за уједињење отаџбине без предубеђења, а заједнички одбацивати оно што је штетно и, превазилазећи уске оквире свакога, координирати акције и међусобно сарађивати. У патриотском раду за уједињење отаџбине, све политичке партије, организације и наши сународници уз различитих слојева становништва на Северу и Југу земље, као и ван њених граница, треба да се уједине у организационом смислу.

10. Треба високо ценити људе који су дали допринос великој националној консолидацији и уједињењу земље.

Треба дати посебне повластице људима који су заслужни за велику националну консолидацију и уједињење отаџбине, погинулим патриотама и њиховим потомцима. Треба испољити великодушност према онима који су у прошлости издали нацију ако се покају и стану на пут патриотизма, и правилно их оценити према заслугама на пољу уједињења отаџбине.


_________________________
I added cool smileys to this message... if you don't see them go to: http://s.exps.me

уторак, 13. децембар 2011.

Музички тенис


"Музички динар"...
Шта све нећу чути, и шта све неће измислити само да испросе и последњи сиротињски динар! Некада се за динар просило, радили су то они који немају ништа, којима је то једини начин да преживе. Данас се динар истерује из џепова најсиромашнијих, оних који једу у многобројним народним кухињама, који уопште не раде или раде за плату од које је немогуће прехранити се, угрејати се, школовати се... или оних који у та три "луксуза" не могу истовремено "уживати".
Како читам, ускоро ће почети да нам наплаћују "музички порез" на неке кућанске апарате који немају претерано везе са заштитом ауторских права умнетника, апарата у чијем опису баш и није репродукција, производња или клонирање нечијег уметничког дела. Тако, музички ће бити опорезовани и "модерни" фрижидери, штедњаци, шпорети, машине за прање веша... Уследиће вероватно и "музичка полиција" или "музички извршитељи" који ће надзирати ненаменску или тајну (зло)употребу наведених кућанских апарата. Нашалих се негде- нећете више моћи ни Цецу да слушате кришом из тајне коморе за дубоко замрзавање! На страну то што исти немате чиме да напуните, али има да платите за то што ваш фрижидер можда има "super-power" да вас забави и са вама подели нечије уметничко дело, или да нареже диск, или изради верну копију Марининог текста најновијег хита...
Уметност је уметност, а комерцијализација тога не доприноси истој. Ауторска права су се много удаљила од суштине, од уметности. Носачи звука не треба да буду нешто на чему ће аутор зарађивати, већ аутор тиме треба само да се рекламира, а да зарађује искључиво од свог рада , односно непосредног извођења свог дела. ТО је уметност!
Како смо ми колективно бољи у спорту и у бизнису, нарочито тенису и осталим видовима принудних извршења, не преостаје нам ништа осим да се придружимо игри, и примамо асове са државног рекета, а ритернирамо гвожђем, односно- "музичким динаром".

четвртак, 8. децембар 2011.

Правна наука сутра



Једина перспектива правне науке је отклон од строгог и себичног антропоцентризма, заокрет ка развијању права свих осталих и свега осталог са којима и са чим делимо планету, а са циљем повратку коренима- природном праву!
Ту перспективу ја видим у еколошком праву- праву животне средине, и праву о заштити животиња.
У данашње време, сваки научни, истраживачки и стручни рад из правне науке, а који нема за тему заштиту животне средине и/или заштиту животиња - заправо је само тапкање у месту, и има готово безначајан допринос овој науци.