Педесети је дан да, осим технички, немамо Владу РС и Народну скупштину.
Овакво стање у друштву се у политичким и социолошким теоријама назива "анархија". Ова реч се најчешће употребљава у негативном контексту означавајући неуређено, хаотично стање, стање у којем су угрожене виталне вредности друштва... Кад не бих знао да исто тако изгледа и друштво у којем "влада народ" , и ја бих вероватно имао погрешну представу о "стању безвлађа".
Као што рекох, стицајем околности, и ми смо у ситуацији да 50 дана проживљавамо некакав облик анархије. Да ли се нешто променило? Да ли је боље или горе овако? Како функционише друштво у оваквим околностима? У предизборној кампањи стекао сам утисак да бисмо без било којег од њих доживели колективну и вечну катастрофу.
Прођоше "дани одлуке". И ништа. Прође и педесет дана комбинаторике. Опет ништа. Сви смо "и живи и здрави". Анархија у току. Све функционише, и то ништа лошије него са њиховим обећањима. Позитивно је то што се све дешава уз доста мање расхода које обећавачи имају приликом реализације својих планова. Све то би се, и независно од њихове умешаности, на крају и догодило. С обзиром на то, њихова улога се огледа само у томе да инхибирају и ретардирају природне и друштвене процесе уз немало расипање енергије и ресурса.
Заиста, делује да су људи сада ослоњени сами на себе јер виде да од њихових "делегата" и комбинаторике нема 'леба, они на неким позицијама чувају радна места одговорнијим радом него онда када је на снази била екипа која их је устоличила. Судска власт ради све боље јер се плаше лустрације (и можда кастрације, ако баш имају озбиљније грехе из прошлости). Ја у месец дана добио три судска решења (наравно, по мене позитивна), а о томе сам у претходном друштвеном стању могао само да сањам... после првобитних осцилација, и огромног проћерданог новца у сврху одбране домаће валуте, наш динар јача из дана у дан, што је знак да се дешава нешто позитивно по нас на тржишту новца, капитала, да се у привреди нешто помера на боље.
Почело је и лето пре неки дан, без уредбе владе, и страха од суспензивног вета. Ко би рекао!? Следе разна лепа дешавања- уметничке и спортске приредбе и представе. ТВ-преноси из Народне скупштине нису једина забава и комедија. Живот се враћа. На улици су људи насмејани јер им медији не пуне главу политиком (осим свакодневне политичке математике на коју смо постали отпорни, па то не региструјемо више), и том истом главом почињу сами да мисле и планирају, уместо да се надају да ће им неко спасити и до вечности продужити живот удељујући им по 1000€.
Овај "период анархије" је стигао у право време. Добро ће нам доћи да мало после свега одморимо, да се саберемо и одузмемо, да се освестимо, забавимо, да преузмемо полуге управљача свог живота у своје руке, па да пуним једрима кренемо напред без обзира на договоре и рачунице оних који нам педесет дана кроје будућност.
Колико год дуго ово да потраје и како се заврши, желим нам да се добро у томе снађемо, и припремимо терен за лепшу будућност.
Срећно!
