Први мај- празник (не)рада, или није!?
Празнујемо нерадно. Неко само ова два дана, а некоме се "празник рада" с почетка деведесетих продужио до данашњих дана, па одмара пола радног века.
Прођоше и те деведесете, прође не знам који по реду и 1. и 2. мај, и 9. март, и 5. октобар... ал' "пламене зоре" никако да нас пробуде 3. маја, 10. марта и 6. октобра, а "мирис димњака" да дозива у фабрике...
У свету се празник рада користи за демонстрације радничке класе, за скретање пажње на проблеме запослених, за тражење бољих услова рада и квалитета живота...
1st May Day, ili Mayday !?
Код нас као да нико не примети и не брине што је у последње 4 године незапосленост порасла са 15% на 24%, а од 2000. године 900000 људи остало без посла.
Уместо тога, они који могу, организују излете, роштиљања, пикнике, камповања... Медији овоме дају значај као да је то слика задовољних радника из седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, а заправо је готово избледела сенка тога... уместо да укажу на све оно што 1. мај више није, да сигнализирају и узбуне "радничку класу" (која је, стицајем околности, више "нерадничка"). Нисам запазио да је неко јуче објавио колико је "нерадника" уместо на пикник отишло у народну кухињу по следовање. Нажалост, све је више таквих, а све је мање свести о томе.
У овој "години одлуке" ми остаје само да се надам да ће у том новом "мешању карата" доћи до позитивних промена, да ће многи незапослени већ седмомајског јутра бити много ближе "3. мају" на који чекају и по две деценије, и да ћемо сви заједно кренути "у нове радне победе". Живели, и то доживели!
1st May Day, ili Mayday !?
Празник или сигнал за узбуну!?
Код нас као да нико не примети и не брине што је у последње 4 године незапосленост порасла са 15% на 24%, а од 2000. године 900000 људи остало без посла.
Уместо тога, они који могу, организују излете, роштиљања, пикнике, камповања... Медији овоме дају значај као да је то слика задовољних радника из седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, а заправо је готово избледела сенка тога... уместо да укажу на све оно што 1. мај више није, да сигнализирају и узбуне "радничку класу" (која је, стицајем околности, више "нерадничка"). Нисам запазио да је неко јуче објавио колико је "нерадника" уместо на пикник отишло у народну кухињу по следовање. Нажалост, све је више таквих, а све је мање свести о томе.
У овој "години одлуке" ми остаје само да се надам да ће у том новом "мешању карата" доћи до позитивних промена, да ће многи незапослени већ седмомајског јутра бити много ближе "3. мају" на који чекају и по две деценије, и да ћемо сви заједно кренути "у нове радне победе". Живели, и то доживели!
